Данас се навршава 107 година од мартовског геноцида из 1918. године, једног од најстрашнијих злочина које су радикалне јерменске групе починиле над мирним Азербејџанцима у прошлом веку. Током тих трагичних догађаја, хиљаде наших сународника брутално су убијене само због своје етничке и верске припадности.

На 31. март – Дан геноцида над Азербејџанцима, са дубоким поштовањем сећамо се невиних жртава ових злочина.

Ови масакри били су део систематске политике етничког чишћења и геноцида над Азербејџанцима. Невини људи били су убијани с изузетном суровошћу у Баку, Шамахи, Губи, Карабаху, Зангезуру, Нахчивану, Ширвану и Иревану од стране 6.000 наоружаних војника Бакинског совјета и 4.000 војника партије Дашнакцутјун. Ове злочине признао је и Степан Шаумјан, изванредни комесар за Кавказ и етнички Јерменин, под изговором „борбе против контрареволуционара“. Као резултат ових масовних убистава, преко 16.000 људи је страдало, а само у Губи је уништено 167 села са посебном суровошћу.

Злочини над културним и верским споменицима, џамијама и гробљима Азербејџанаца током ових масакра, када су десетине хиљада наших сународника убијене, представљају јасан доказ етничке мржње и нетолеранције.
Иако су након успостављања Азербејџанске Демократске Републике основане посебне институције за истраживање ових догађаја и подизање свести међународне заједнице, као и проглашење 31. марта даном националне жалости, пад Републике онемогућио је политичку и правну оцену ових злочина.

Након обнове независности и повратка Националног лидера Хејдара Алијева на власт, донета је политичка оцена овог геноцида кроз Декрет „О геноциду над Азербејџанцима“ од 26. марта 1998. године.

Политика етничке мржње и нетолеранције, која је била основа масакара почетком 20. века, настављена је кроз масовне депортације Азербејџанаца са територије данашње Јерменије, злочине над нашим народом током сукоба и окупације, као и злочине против човечности – попут геноцида у Хоџалију крајем прошлог века и ратних злочина над цивилима током 44-дневног Отаџбинског рата 2020. године.

Иако садашњи постконфликтни период пружа историјску прилику да се затворе ове трагичне странице историје и успостави трајан и неповратан мир, територијалне претензије које су довеле до свих ових злочина и даље постоје – уграђене су у Устав Јерменије и разне законодавне акте. Оне остају највећа препрека стабилној будућности региона.

У том смислу, Азербејџан наставља своје националне и међународне напоре да се одговорни за ове злочине приведу правди, док истовремено чврсто и одлучно захтева окончање територијалних претензија Јерменије према нашој земљи, у циљу постизања трајног мира у региону.

На 31. март – Дан геноцида над Азербејџанцима, са свечаношћу и поштовањем одајемо почаст сећању на невине Азербејџанце који су страдали услед етничке мржње и геноцида.

Нека им Аллах подари миран починак!