Пре 33 године, у ноћи између 25. и 26. фебруара, геноцид у Хоџалију, један од најстрашнијих злочина против човечности у прошлом веку, почињен је од стране Јерменије над азербејџанским цивилима с посебном бруталношћу и окрутношћу. На 33. годишњицу геноцида у Хоџалију, са дубоком тугом се сећамо жртава овог страшног злочина, који је за само једну ноћ однео животе 613 људи, укључујући 106 жена, 70 старијих особа и 63 деце.

Хронологија масакара почињених током агресије Јерменије, посебно у селима Баганис Ајрим, Имарат-Гарванд, Туг, Салакатин, Ахуллу, Хоџаванд, Џамили, Набилар, Мешали, Хасанабад, Каркиџахан, Гајбали, Малибајли, Јухари и Ашаги Гушчулар, Гарадагли, где је већинско становништво било азербејџанско, показује да је геноцид у Хоџалију био саставни део политике етничке мржње и нетолеранције Јерменије према Азербејџанцима.

Опсада Хоџалија од 1991. године, прекид саобраћајне комуникације и електричне енергије, масовно гранатирање и невиђена бруталност у ноћи 25–26. фебруара 1992. године, коју су оружане снаге Јерменије, уз помоћ 366. моторизованог пука бившег СССР-а, спровеле над цивилним становништвом, потврђују чињеницу да је овај масакр у својој суштини био планирани и намерни геноцид. Током геноцида у Хоџалију, 8 породица је потпуно истребљено, 130 деце је изгубило једног родитеља, а 25 деце оба родитеља, док је 1275 особа, укључујући 68 жена и 26 деце, узето као таоци.

Карактеристике геноцида у Хоџалију, укључујући окрутно убијање цивила, нечовечно поступање, мучење и понижавање тела жртава, биле су у супротности са међународним хуманитарним правом, законима о људским правима и међународним конвенцијама у овој области, укључујући Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, Конвенцију против тортуре и других окрутних, нељудских или понижавајућих казни или поступака, као и Конвенцију о елиминацији свих облика расне дискриминације, што подразумева међународну правну одговорност.

Признања починилаца геноцида у Хоџалију, посебно изјава Монте Мелкоњана, чији су идентитет потврдили и сведоци, да је „Хоџали био стратешки циљ, као и чин освете“, као и признање бившег председника Јерменије Сержa Саргсјана, који је био један од главних организатора геноцида, да су „Јермени успели да сруше стереотип да не могу подићи руку на азербејџанске цивиле“ и да „апсолутно нема кајања због тога“, доказују да је геноцид у Хоџалију био намерно почињен и да Јерменија сноси међународну правну одговорност.

Због игнорисања чињеница и доказа о геноциду у Хоџалију од стране међународне заједнице, Јерменија је наставила да спроводи ратне злочине против Азербејџанаца током целог периода окупације и током 44-дневног Отаџбинског рата, посебно нападајући цивилне циљеве.

Обнављање територијалног интегритета наше земље као резултат Отаџбинског рата, успостављање суверенитета након антитерористичких мера спроведених 19–20. септембра 2023. године, ослобађање Хоџалија и кривично гоњење ратних злочинаца представљају тријумф историјске правде.

Као и на другим ослобођеним територијама, данас се живот враћа у Хоџали, који и даље остаје једна од незалећених рана нашег народа, док наша држава и народ не заборављају жртве геноцида и чувају сећање на њих.

На 33. годишњицу геноцида у Хоџалију, још једном одајемо почаст невиним жртвама ове трагедије.

Нека им Алах подари вечни мир!