2021-04-19

Принудно расељавање у Азербејџану

 

Ослобођење Нагорно-Карабаха и седам околних регија Азербејџана од окупације Јерменије 2020. године олакшава решење једног од најдуготрајнијих проблема масовног интерног расељавања у свету.

Принудно расељавање у Азербејџану последица је војне агресије од стране Јерменије и етничког чишћења које је спроведено на територијама Азербејџана почетком 1990-их. Услед сукоба, више од милион Азербејџанаца је присилно расељено из свог завичаја, међу њима је било стотине хиљада азербејџанских избеглица које су побегле из Јерменије и којима је потом одобрено држављанство Азербејџана. Сва принудно расељена лица у Азербејџану привремено су смештена у више од 1600 пунктова у 12 избегличких кампова и у насељима пониклим на теретним вагонима, недовршеним зградама, јавним објектима и сл.

Поновни покушај агресије од стране Јерменије прошле године још једном је озбиљно угрозио животе стотина хиљада људи у Азербејџану. 84 хиљаде лица било је приморано да привремено напусти своје место боравка, међу њима и интерно расељена лица која су у више наврата преживела трагедију присилног расељавања. Иако се већина ових људи вратила својим домовима захваљујући брзој и ефикасној реакцији Владе на њихово недавно расељавање, 85 расељених породица у азербејџанском региону Тартар, које су претрпеле страховиту штету од циљаног артиљеријског гранатирања цивилних објеката, још увек се налазе у прихватилиштима.  

Проблем расељених лица у Азербејџану специфичан је из неколико разлога. Прво, у земљи са нешто више од 10 милиона становника (7 милиона током расељења), Азербејџан је једна од држава са највећим бројем расељених лица по глави становника на свету. Штавише, за разлику од многих других земаља које се суочавају са проблемом принудног расељавања, у Азербејџану интерно расељена лица уживају иста права као и остали грађани и нису изложени дискриминацији. Друга важна одлика је да је Влада Азербејџана, с обзиром на то да је од почетка 2000-их остварила значајан економски раст, преузела пуну одговорност за побољшање животних услова ИРЛ, подстичући континуирани ангажман међународних организација. Азербејџан је, водећи разбориту економску политику, доживео чудесну трансформацију од примаоца хуманитарне помоћи до донатора.

Од 1998. године, Влада Азербејџана спроводи стратегију за побољшање животних услова присилно расељеног становништва, пружајући им социјалну помоћ и бенефиције, као и изградњу више од стотину нових, компактних и модерних стамбених подручја за њихов привремени смештај. Државне институције постигле су значајан напредак у побољшању животних услова интерно расељеног становништва елиминисањем свих кампова под шатором и вагон-насеља, обезбедивши привремени смештај у новоизграђеним насељима за 315.000 лица која су живела у ужасним условима, без угрожавања њиховог права на добровољан, безбедан и достојанствен повратак, а који се више од 25 година тражи у дипломатским преговорима за мирно решавање сукоба између Јерменије и Азербејџана.

Право на безуслован и сигуран повратак азербејџанског расељеног становништва потврђено је десетинама резолуција и одлука Генералне скупштине УН, Савета безбедности, ОИС-а, ПАЦЕ-а, ОЕБС-а, Европског суда за људска права итд. Истовремено, међународна стручна заједница похвалила је прогресивне мере Азербејџана за ефикасну помоћ расељеном становништву и постављање примера добре праксе у овој области. Специјални известилац УН за људска права интерно расељених лица похвалио је Владу Азербејџана 2014. године за њену посвећеност питању интерног расељавања и за наставак преузимања примарне одговорности за заштиту и помоћ интерно расељеним лицима у оружаном сукобу и указао да „једна од главних препрека у потрази за трајним решењима за ИРЛ у Азербејџану остаје непостојање политичког решења за нерешени сукоб у регији и око регије Нагорно-Карабах Републике Азербејџан”. Посебно је позвао међународну заједницу и све заинтересоване стране да раде на постизању мирног решења сукоба, с циљем потпуног враћања људских права ИРЛ у Азербејџану, посебно њиховог права на добровољни повратак у сигурности и достојанству.

Главни приоритет Владе Азербејџана након ослобађања територија 2020. године након три деценије окупације је разминирање и уклањање неексплодираних убојних средстава са овог подручја, обнављање градова и других насеља која су потпуно уништена током сукоба и стварање неопходних услова за добровољан, безбедан и достојанствен повратак ИРЛ у родне крајеве. Нажалост, Јерменија још увек омета овај процес одбијањем да азербејџанској страни преда мапе минираних подручја на недавно ослобођеним територијама. Ово је апсолутно неопходно како би се спасили људски животи и убрзао постконфликтни процес рехабилитације и обнове. У периоду након потписивања трилатералне изјаве о престанку војних активности између Јерменије и Азербејџана прошлог новембра, више од стотину грађана Азербејџана страдало је од експлозија мина, међу њима и интерно расељена лица која су била нестрпљива да се врате на ослобођене земље након три деценије насилног раздвајања и чежње, упркос упозорењима о опасности од мина на овим територијама. Од почетка сукоба умрло је или је тешко повређено више хиљада људи из Азербејџана услед експлозија мина.

Упркос тврдокорном ставу Јерменије по питању разминирања, које је неопходно за обнову територија потпуно опустошених 30-годишњом илегалном окупацијом, Влада Азербејџана, док с правом чека да међународна заједница изврши неопходан притисак на Јерменију у циљу постизања сарадње на уклањању хуманитарних последица њених илегалних активности на раније окупираним територијама Азербејџана, већ је започела радове на разминирању и обнови тог подручја, како би се интерно расељеним лицима пружила могућност сигурног и достојанственог повратка. Узимајући у обзир огромне размере „Великог повратка” у ослобођене земље, процес се тренутно реализује кроз неколико пилот пројеката. Експериментални пројекат „Први корак“ спроведен је за прикупљање потребних информација за повратак и реинтеграцију у 10 села у регији Агдам. Пројекат има за циљ испитавање оперативних механизама за повратак и реинтеграцију у ослобођеним земљама, извлачење неопходних закључака и употребу овог пилот пројекта као модела за будући процес поступног повратка у складу са Водећим принципима УН о интерној расељености, основним конвенцијама о људским правима и најбоље примењивим праксама, уз активно учешће интерно расељеног становништва. Тренутно се спроводе и иницијалне анкете како би се проценио број људи који су спремни да се врате на своја огњишта. 

Такође ће се применити успешно искуство рехабилитације и повратка у село Џоџуг Марџанли које је заштићено од директног војног циљања Јерменије након ослобађања стратешких позиција од окупације у априлу 2016. године. Џоџуг Марџанли представља јединствени пројекат који је први пут спроведен у Азербејџану, где је створено повољно окружење за повратак 150 породица у своје родне крајеве након 23 године.         

Тридесетогодишњи рат на територији Азербејџана је завршен. Народ Азербејџана жели дуготрајни мир и просперитет у региону. Неопходно је предузети све хуманитарне мере за ублажавање људских патњи изазваних тридесетогодишњим сукобом како би становништво погођено ратом почело да живи пристојно. Народ Азербејџана очекује од међународне заједнице да подржи напоре њихове земље који су усмерени на одрживи мир и просперитетну будућност у региону.

Search in archive