Обележавање 103. годишњице геноцида над Азербејџанцима
Геноцид почињен над Азербејџанцима у марту и априлу 1918. године од стране јерменских националиста сматра се једном од најкрвавијих страница у историји која се односи на политику етничког чишћења.
Геноцид над азербејџанским народом који су починиле оружане jерменске снаге Дашнак и њихове присталице резултирао је масовним убијањем десетина хиљада цивила због њихове етничке и верске припадности у граду Бакуу, различитим регијама Бакинске губерније и другим градовима, као што су Шамахи, Губа, Хачмаз, Ланкаран, Хаџигабул, Саљан, Курдамир. Насељена подручја, споменици културе, џамије и гробља брутално су уништени. Многе древне грађевине, укључујући зграду „Ismailiyya“, која представља један од најлепших споменика архитектуре у Бакуу, затим канцеларије новинских кућа „Achig Soz“, „Kaspi“ и „Baku“, као и многа светилишта уништена су у артиљеријским нападима. Минарет џамије Тазапир је тешко оштећен, док је древна џамија Џума у граду Шамахи запаљена.
Масовно уништавање и пљачкање које је започето у провинцији Баку настављено је касније у Карабаху, Зангазуру, Нахчивану, Иравану, Гојчи и другим регијама. Десетине хиљада Азербејџанаца постали су жртве масовних злочина које су починили Јермени. Дашњаци су уништили, спалили и опљачкали 110 села у Шамахију, 167 у Губи, преко 150 у Карабаху, 115 у провинцијама Зангазура и 98 у области Карса. Невини људи, укључујући жене, децу и старце, брутално су убијени. Осим тога, у граду Иравану и његовој околини, који је био историјска територија Азербејџана,уништено је 199 села, а 132.000 Азербејџанаца је немилосрдно убијено.
Председничком уредбом од 26. марта 1998. године под називом „О геноциду над Азербејџанцима“, геноцид који је почињен од стране Јерменанад Азербејџанцима добио је политичку и правну оцену, због чега се 31. март сваке године обележава као „Дан геноцида над Азербејџанцима“.
Током протеклих година прикупљено је много нових чињеница и доказних докумената захваљујући истрагама спроведеним у последње време, док је у граду Губа откривена и масовна гробница. Меморијални комплекс посвећен жртвама геноцида у Губи, који је подигнут на том месту, визуелно одражава вандализам Јермена против невиних Азербејџанаца.
Покољ десетина хиљада цивила 1918. године на етничкој и верској основи, планирано и поступно извршење ових кривичних дела, као и спровођење таквих злочина у разним деловима Азербејџана, морају се тумачити као злочин геноцида.
Резолуција Генералне скупштине УН-а 96 (I) од 11. децембра 1946. године указује да се геноцид односи на ускраћивање права на постојање читавих људских група, на исти начин као што је убиство ускраћивање права на живот индивидуалним људским бићима. Према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, коју је усвојила Генерална скупштина УН-а Резолуцијом 260 (III) 9. децембра 1948. године, геноцидом се сматра свако дело почињено с намером да се у целости или делимично уништи једна национална, етничка, расна или верска група.
Нажалост, геноцид почињен над Азербејџанцима 1918. године још увек није добио своју политичку и правну потврду на међународном нивоу.
Равнодушност коју је међународна заједница показала према злочинима геноцида над једном нацијом, до којих је довела политика базирана на говору мржње која се водила столећима, као и неуспех да се починиоци приведу правди, може проузроковати развој синдрома некажњивости, изазивање нових злочина и масовно кршење људских права.
Позивамо светску заједницу и међународне организације да престану са прећуткивањем почињеног геноцида над Азербејџанцима 1918. године, који је злочин против човечности, да препознају овај гнусни злочин као чин геноцида на међународном нивоу и да покажу одлучност и праведност, без двоструких стандарда, водећи се искључиво нормама и принципима међународног права.
