2020-11-06

Саопштење Одељења за прес службу Министарства спољних послова Републике Азербејџан

Јерменска државна пропаганда, понашајући се на свој традиционални начин, активно измишља и презентује лажне вести са циљем погрешног представљања ситуације  у вези са сукобом Јерменије и Азербејџана око Нагорно-Карабаха. Кључна мисија ове клеветничке кампање је обмањивање међународне заједнице и подривање праведне позиције Азербејџана која се заснива на нормама и принципима међународног права и релевантним бројним одлукама које су донеле међународне организације, укључујући Савет безбедности УН.

Понављамо да при очигледном кршењу међународног права, укључујући међународно хуманитарно право током скоро 30 година, Јерменија врши оружану агресију на Азербејџан и заузима 20 одсто међународно признатих територија Републике Азербејџан, праћену етничким чишћењем близу 1 милиона Азербејџанаца који напуштају своје домове, присвајањем приватне и јавне имовине на окупираним територијама, пљачком историјског и културног наслеђа Азербејџана на овим територијама, илегалном експлоатацијом, пљачком и отимањем природних ресурса и економског потенцијала окупираних земаља, илегалним насељавањем етничких Јермена у овим областима и илегалном променом инфраструктуре.

Искоришћавајући процес политичког решавања, као и посвећеност Азербејџана овом процесу током скоро 30 година, Јерменија је предузимала доследне кораке да консолидује резултате окупације територија Азербејџана с циљем њиховог припајања.

Супротстављајући се политичкој нагодби која одбацује статус кво заснован на илегалној употреби силе, и предузимајући ланац провокативних изјава и радњи које подривају овај процес, Јерменија је коначно прибегла великој агресији на Азербејџан 27. септембра 2020. гранатирајући војне положаје Азербејџана и густо насељена стамбена подручја дуж целе линије фронта. Оружане снаге Азербејџанске Републике биле су принуђене да покрену контраофанзивну операцију.

С тим у вези понављамо следеће:

  • Оружане снаге Републике Азербејџан делују на сувереној територији Азербејџана у границама самоодбране да би заштитиле суверенитет и територијални интегритет Азербејџана и обезбедиле сигурност и безбедност својих грађана;
  • Контраофанзивна операција оружаних снага Азербејџана и даље се изводи искључиво у границама међународног хуманитарног права и све обавезе из међународног хуманитарног права строго се поштују у блиској сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста;
  • Оружане снаге Азербејџанске Републике се не боре против цивила, укључујући грађане Азербејџана јерменског порекла, и не гађају цивиле и цивилну инфраструктуру на окупираним територијама;
  • Оружане снаге Републике Азербејџан не поседују и, према томе, не користе забрањено оружје или муницију.

Истичемо да је Јерменија окупирала територије Азербејџана, а одбијајући да се повуче са ових територија и кршећи захтеве међународне заједнице, пре свега, четири резолуције које је Савет безбедности УН усвојио 1993. године (822, 853, 874 и 884), прибегла бруталној тактици терора намерно гађајући велика цивилна насеља Азербејџана, укључујући и она која се налазе далеко од линије фронта, као што су Генџе, Барда и Тертер, уз коришћење тешке артиљерије и ракета, укључујући балистичку и касетну муницију како би компензовала тешак пораз од оружаних снага Азербејџана са којим се суочава на бојном пољу. Као резултат свега наведеног, убијена су 92 цивила, међу којима је 11 деце и 27 жена, док је 404 цивила, укључујући децу, жене и старе људе, тешко рањено. Цивилној инфраструктури, укључујући медицинске и образовне установе, као и критичној јавној инфраструктури и приватној имовини, нанета је озбиљна штета. Три узастопне најаве хуманитарног прекида ватре нису зауставиле Јерменију да изврши терористичке нападе на цивиле.

Чињенице које сведоче о тим безобзирним нападима Јерменије на цивиле и цивилну инфраструктуру, који представљају ратне злочине и злочине против човечности, представљене су међународној заједници, укључујући представнике дипломатског кора акредитованог у Азербејџану и међународне институције и структуре, попут Међународног комитета Црвеног крста, Хјуман рајтс воч, Амнести Интернешнл, као и представнике страних медија

Подсећамо да је, према званичним изјавама високих јерменских званичника, од избијања непријатељстава, већина Јермена који су боравили на окупираним територијама Азербејџана већ напустила ове територије и кренула пут Јерменије. Азербејџанска страна је више пута апеловала на оне који су остали у тој области да се клоне војних структура и да се уздрже од учешћа у војним непријатељствима, јер би то подрило њихов статус цивила и претворило их у борце. Даље, вреди напоменути да Јерменија широко користи плаћенике и стране терористе у својим војним операцијама против оружаних снага Азербејџана, које су опсежно документоване, укључујући и различите међународне медијске ресурсе.

У отвореном покушају да прикрије сопствена горе поменута недела, која се сврставају у ратне злочине и злочине против човечности, Јерменија дрско оптужује Азербејџан за исто с циљем скретања пажње међународне заједнице и у том циљу спроводи масовну кампању лажних вести. Професионална анализа видео и фото материјала које је Јерменија приказала како би поткрепила своје тврдње доказује да све то нису ништа друго до унапред изведена фабриковања истине.

Азербејџанска страна још једном одлучно одбацује ове неутемељене оптужбе Јерменије и понавља апеле међународној заједници да буде на опрезу због намерних акција Јерменије у циљу прикривања својих злочина кроз кампању блаћења Азербејџана.

Став Републике Азербејџан у вези са јерменско-азербејџанским сукобом увек је био доследан и заснован на међународном праву и сродним резолуцијама Савета безбедности УН. Азербејџан је увек исказивао спремност за преговоре у циљу њихове имплеметације у оквирима формата Минске групе ОЕБС.

Search in archive