Азербејџан-Србија: 20-годишњица успостављања дипломатских односа

Ове године се навршава 20 година од тренутка успостављања дипломатских односа између Азербејџана и Србије. Овај јубиларан датум, који се рачуна од 21. августа 1997. године, има велики значај за наше народе, будући да је за ове односе увек била својствена искреност, узајамно поштовање, узајамно поверење, равноправност и пријатељство и, не мање важна, сарадња између две државе која је током ових годинабила успешна и давала конкретне и осетне резултате.

Наравно, пријатељство између азербејџанског и српског народа није ограничено на 20 година, оно има дубље корене. Азербејџанци су се заједно са Србима борили против фашизма на фронтовима Другог светског рата, 223. Црвеноармијска Београдска дивизија, која је била формирана од Азербејџанаца, активно је учествовала у ослобађању Београда од нацистичке окупације, а уређене братске гробнице на територији Србије у којима су сахрањени азербејџански војници данас су леп подсетник на заједничко херојство храбрих синова наших народа.

Везе између наших народа су се наставиле и после Другог светског рата. Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република је одржавала контакте са републикама бивше Југославије. Одржаване су узајамне посете, укључујући посете на високом нивоу. У том погледу, треба се подсетити и посете ХејдараАлијева Београду 1986. године, првог заменика председника Већа министара СССР, члана Политбироа, који је касније постао председник независног Азербејџана. Симболично је то да је Х.Алијев, чији су сународници 1940-их година на просторима Југославије водили борбу за мир, после отприлике 40 година, пред крај хладног рата, разговарао у Београду са својим југословенским колегама о питањима који се тичу и смањења међународних тензија и обезбеђивања мира.

Несумњиво је да су односи између Азербејџана и Србије добили велике размере и свеобухватан карактер после поновног успостављања независности Азербејџана.

Током година независности, посебно после 1993. године, азербејџанска држава је чврсто стала на ноге, обезбеђена je унутрашња друштвено-политичка стабилност и независна спољна политика, изграђене су везе са светском заједницом. Штавише, Азербејџан је почео да доприноси међународном развоју и безбедности. Без сумње су дати процеси, уз присуство фактора заједничких интереса и позитивног историјског искуства интеракције два народа, отворили потпуно нове перспективе за азербејџанско-српске односе.

Оплемењивање парка Ташмајдан у Београду, где је азербејџанска страна такође подигла споменикеопштенационалном лидеру азербејџанског народа ХејдаруАлијеву (1923-2003) и српском писцу Милораду Павићу (1929-2009), као и Дунавског кеја у Новом Саду, где је био подигнут меморијални комплекс познатом азербејџанском композитору УзеируХаџибејлију (1885-1948), подизање споменика Николи Тесли у центру Бакуа, као и реконструкција и обнова Културног центра у Новом Пазару, Бајракли џамије у Београду и цркве Свете Петке на Петроварадину, преводи познатих азербејџанских и српских аутора на српски и азербејџански језик и други слични пројекти представљају практичну реализацију ових перспектива у културно-хуманитарној сфери. Слични пројекти сарадње још више зближавају азербејџански и српски народ. И није случајно председник Азербејџана И.Алијев на церемонији отварања споменика Николи Тесли у Бакуу 8. фебруара 2013. године, подсећајући на заслуге познатог српског научника у развоју светске науке, окарактерисао дати догађај као значајан дан у азербејџанско-српским односима и као показатељ азербејџанско-српског пријатељства.

Говорећи о сарадњи у економској сфери, немогуће је не споменути да је азербејџанска страна доделила кредит за изградњу деонице транспортног коридора 11 од Љига до Прељине на основу међудржавног споразума. Дату изградњу је започела и успешно завршила 2016. године азербејџанска компанија „Азвирт“ заједно са српским компанијама. И данас не само Срби, већ и странци који посећују или пролазе кроз Србију, користе овај аутопут високог квалитета који је настао као резултат заједничког рада Азербејџанаца и Срба. Перспективе даље економске сарадње су такође биле размотрене за време званичне посете премијера Александра Вучића Азербејџану у априлу 2015. године.

У целини, стране настављају да промовишу узајамне инвестиције и да развијају трговинско-економску сарадњу.

Горепоменута достигнућа не би била могућа без упутстава и подршке лидера Азербејџана и Србије. Штавише, успостављени дијалог између њих, узајамне посете и састанци на маргинама разних међународних форума, било у Минхену или Истанбулу, давали су и настављају да дају јак подстицај односима двају земаља. Другим речима, и у политичкој сфери се односи између Азербејџана и Србије за последњих 20 година крећу узлазном путањом.

Азербејџан и Србија имају успешну интеракцију у различитим питањима дневног реда међународних односа и пружају једни другима подршку по питању поштовања принципа суверенитета, територијалног интегритета и неповредивости граница држава. Дата активност одговара духу Декларације о пријатељским односима и стратешком партнерству између Републике Азербејџан и Републике Србије која је потписана 8. фебруара 2013. године у Бакуу на нивоу председника. Азербејџанска страна високо оцењује став Србије по питању мирног решавања јерменско-азербејџанскогнагорно-карабашког сукоба на основи поштовања принципа суверенитета, територијалног интегритета и неповредивости међународно признатих граница.

За време своје посете Србији 2011. године председник Азербејџана ИлхамАлијев изјавио је следеће: „Ми сматрамо да међународно признате границе било које земље не могу бити промењене без њене сагласности. Норме међународног права треба да преовлађују у свим случајевима. То је наш принципијелни став од ког нећемо одступити ни корака“.

Дати принципијелни став Азербејџана високо оцењује и српска страна, која, нажалост, такође пати од нарушавања њеног суверенитета и територијалног интегритета. У априлу 2015. године, господин Александар Вучић, за време своје званичне посете Бакуу у својству премијера, изразио је своју захвалност азербејџанској страни за став по питању косовског проблема.

Сумирајући горенаведено, може се констатовати да су се за 20 година које су протекле од момента успостављања дипломатских односа међу нашим земљамаазербејџански и српски народ, њихова интелигенција, уметници, спортисти и омладинајош боље упознали и више зближили једни са другима. Сарадња између Азербејџана и Србије, која је до данашњег дана озваничена у виду око 25 различитих међувладиних споразума, током ових година доносила је корист нашим народима. Ми смо и у тешким тренуцима и у минутима радости, а њих је несумњиво више, били заједно. Управо то је истинско стратешко партнерство. Уверен сам да ће се ово партнерство које има велики потенцијал развијати и у будућности у корист нових поколења Азербејџанаца и Срба.

ЕлдарХасанов

Изванредни и Опуномоћени Амбасадор

Републике Азербејџан у Републици Србији