Proces rešavanja sukoba (1991-2020)

Proces rešavanja sukoba (1991-2020)

Kako bi ostvarila svoje nezakonite i neutemeljene teritorijalne pretenzije, krajem 1991. i početkom 1992. godine, Armenija je pokrenula sveobuhvatan rat protiv Azerbejdžana. Kao rezultat toga, značajan deo teritorije Azerbejdžana je okupirala Armenija.

Rat je odneo živote desetina hiljada ljudi i uništio gradove, varoši i sela; sve zauzete oblasti su etnički očišćene od više od 700.000 Azerbejdžanaca. Takođe, oko 250.000 Azerbejdžanaca, koji su predstavljali poslednji deo od nekadašnjih pola miliona Azerbejdžanaca koji su ostali u Armeniji, takođe su brutalno protjerani sa svojih predaka krajem 1980-ih.

Međunarodni posrednički napori za rešavanje sukoba započeli su još 1991. godine sa inicijativom u Železnovodsku. Nakon što su Azerbejdžan i Armenija pristupili Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi (OBSE) 1992. godine, OBSE je angažovala napore da postigne rešenje sukoba pod okriljem svoje Minske grupe. Na Dodatnom sastanku Saveta ministara CSCE, održanom u Helsinkiju 24. marta 1992. godine, doneta je odluka da se što pre sazove konferencija u Minsku pod pokroviteljstvom CSCE kako bi se obezbedio stalni forum za pregovore ka mirnom rešenju sukoba na osnovu principa, obaveza i odredbi CSCE.

Pravne i političke komponente za rešavanje sukoba utvrđene su u normama i principima međunarodnog prava, posebno onima koji se odnose na poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti međunarodnih granica država, kao i rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 822 (1993), 853 (1993), 874 (1993) i 884 (1993) i odgovarajućim dokumentima i odlukama OBSE i drugih međunarodnih organizacija. Pomenute rezolucije Saveta bezbednosti usvojene su 1993. godine kao odgovor na okupaciju teritorija Azerbejdžana i ponovo su potvrdile poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti međunarodnih granica Republike Azerbejdžan. Rezolucije su zahtevale trenutnu obustavu svih neprijateljskih delovanja, kao i trenutnu, potpunu i bezuslovnu povlačenje okupatorskih snaga sa svih okupiranih teritorija Republike Azerbejdžan. One su kvalifikovale postupke Armenije kao nezakonitu upotrebu sile, u suprotnosti sa Povelju Ujedinjenih nacija i međunarodnim pravom.

Rezolucije su takođe formirale osnovu mandata Minske grupe OBSE-a i njenih ko-predsedavajućih i obezbedile okvir za rešavanje sukoba. Tako su, u odluci usvojenoj na Samitu u Budimpešti, održanom 5-6. decembra 1994. godine, države učesnice OBSE-a, uključujući i Armeniju i Azerbejdžan, između ostalog, "potvrdile svoju posvećenost relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i pozdravile političku podršku koju je Savet bezbednosti dao naporima CSCE-a ka mirnom rešenju sukoba."

Međutim, ključni zahtevi Saveta bezbednosti, uključujući pre svega povlačenje okupatorskih snaga sa okupiranih teritorija Azerbejdžana, nikada nisu bili ispunjeni od strane Armenije.

Namerno ignorirajući rezolucije Saveta bezbednosti, Armenija nikada nije aktivno učestvovala u pregovorima i, umesto toga, usmerila je sve svoje napore na kolonizaciju zauzetih teritorija pod izgovorom prekida vatre i mirovnog procesa, uključujući i putem naseljavanja doseljenika iz Armenije i inostranstva, uništavanja i prisvajanja istorijskog i kulturnog nasleđa i eksploatacije prirodnih resursa i drugih bogatstava na tim teritorijama.

Nedostatak adekvatne reakcije relevantnih međunarodnih institucija na provokacije, agresivne akcije i nezakonite aktivnosti Armenije doprineo je njenom osećaju bezakonja i ohrabrio ovu državu da nastavi da se drži svojih stavova.

U aprilu 2016. i julu 2020. godine, Armenija je preuzela ofanzive protiv Azerbejdžana koje su izazvale brojne gubitke među azerbejdžanskim civilima i vojnicima, kao i ozbiljna uništavanja civilne infrastrukture, privatne i javne imovine.

Još jedna ofanziva Armenije 27. septembra 2020. godine postala je logična posledica nekažnjivosti koju je uživala više od trideset godina. Tog dana, oružane snage Azerbejdžana duž fronte i okolnih naseljenih područja u zemlji bile su izložene intenzivnoj vatri, uz korišćenje velikokalibarskog naoružanja, artiljerije i minobacača, što je rezultiralo smrću i povredama među civilima i vojnicima. Obimna šteta naneta je civilnoj imovini i infrastrukturi u tom području. Borbene akcije koje su usledile trajale su 44 dana.

Kako bi odbila vojne agresije Armenije i obezbedila sigurnost civila i gusto naseljenih stambenih područja duboko unutar međunarodno priznatih teritorija Azerbejdžana, Oružane snage Republike Azerbejdžan preduzele su kontraofanzivne mere u okviru prava na samoodbranu.

Azerbejdžan je delovao na svom suverenom tlu i preduzeo adekvatne i proporcionalne mere potrebne da odbije neposrednu pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kao i sigurnosti svog civilnog stanovništva. Kao rezultat kontraofanzivne operacije, okrugi Fuzuli, Gubadli, Jabrayil i Zangilan, grad Šuša i više od 300 gradova, varoši i sela Azerbejdžana su oslobođeni, a Armenija je primorana na mir.

Izjava predsednika Republike Azerbejdžan, premijera Republike Armenija i predsednika Ruske Federacije, potpisana 10. novembra 2020. godine, okončala je gotovo tri decenije dug oružani sukob između Armenije i Azerbejdžana. Implementacija ovog sporazuma obezbedila je prekid svih vojnih aktivnosti i oslobođenje okruga Aghdam, Kalbajar i Lačin Azerbejdžana.

Kraj agresije i okupacije postao je trijumf pravde i međunarodnog prava. Dana 11. januara 2021. godine, Nj. E. g. Ilham Aliyev, predsednik Republike Azerbejdžan, izjavio je sledeće: "Situacija koja se razvila između Armenije i Azerbejdžana tokom godina je konačno rešena. Uveren sam da neće biti pokušaja strane Armenije da revidira Izjavu od 10. novembra, kako bi oba naroda pronašla volju i mudrost da razmišljaju o budućnosti i pomirenju."

U nastavku je neiscrpna hronologija sastanaka povezanih s procesom rešavanja sukoba u okviru Minske grupe OBSE koju vode njeni ko-predsedavajući.

1991

  1. septembar – Sastanak predsednika Azerbejdžana i Armenije u Železnovodsku (Rusija), posredovan od strane predsednika Rusije i Kazahstana. Postignut je dogovor o mirnom rešavanju sukoba.

1992

  1. februara 1992. godine, tokom 7. sastanka Komiteta viših zvaničnika CSCE u Pragu, strane su pozvane da odmah uspostave prekid vatre, poštuju nepovredivost svih granica, bilo unutrašnjih ili spoljašnjih, koje se mogu menjati samo mirnim sredstvima i zajedničkim dogovorom, i da se uzdrže od svih teritorijalnih pretenzija, uključujući uzdržavanje od svake neprijateljske propagande.

  2. marta 1992. godine, tokom prvog dodatnog sastanka Saveta stranih ministara CSCE u Helsinkiju, doneta je odluka da se sazove konferencija u Minsku o sukobu Armenija-Azerbejdžan kako bi se obezbedio stalni forum za pregovore na osnovu principa, obaveza i odredbi CSCE.

1993

  1. aprila, 29. jula, 14. oktobra i 12. novembra 1993. godine, Savet bezbednosti UN usvojio je rezolucije 822, 853, 874 i 884. Ove rezolucije ponovo su potvrdile poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti međunarodnih granica Republike Azerbejdžan i zahtevale trenutnu, potpunu i bezuslovnu povlačenje okupatorskih snaga sa svih okupiranih područja Republike Azerbejdžan, kao i obezbeđivanje povratka izbeglica i interno raseljenih lica u njihove domove.

1994

  1. maja 1994. godine postignut je sporazum o prekidu vatre.

5-6. decembra 1994. godine, tokom Samita CSCE u Budimpešti, šefovi država i vlada država učesnica CSCE-a uspostavili su institut ko-predsedništva Minske konferencije za koordinaciju svih posredničkih napora u okviru CSCE. Budimpeštanski samit zadao je predsedavajućem CSCE-a da vodi pregovore sa ciljem postizanja političkog dogovora o prekidu oružanog sukoba, čija implementacija će ukloniti posledice sukoba i omogućiti sazivanje Minske konferencije. Samit je takođe usvojio odluku o raspoređivanju multinacionalnih mirovnih snaga CSCE-a čim se postigne dogovor između strana o prekidu oružanog sukoba, kao i uspostavio Grupu za planiranje na visokom nivou (HLPG) u Beču za pripremu mirovne operacije. HLPG je nasledila raniju Grupu za planiranje inicijalnih operacija (IOPG), koja je osnovana u maju 1993.

1995

  1. marta 1995. godine, predsedavajući OBSE-a izdao je mandat za ko-predsedavajuće Minskog procesa.

1996

2-3. decembra 1996. godine, na Samitu OBSE-a u Lisabonu, ko-predsedavajući Minske grupe OBSE i predsedavajući OBSE-a preporučili su principe koji bi trebali biti osnova za rešavanje sukoba Armenija-Azerbejdžan.

Od 54 države učesnice OBSE-a, Armenija je bila jedina zemlja koja nije podržala Lisabonske principe.

  1. januara 1997. godine uspostavljen je trostruki ko-predsednički institut Rusije, Francuske i SAD-a. Predsedavajuće zemlje Minske konferencije bile su Italija 1992-1993, Švedska 1994-1995, i Rusija i Finska 1995-1996.

1997

  1. juna 1997. godine, ko-predsedavajući su predstavili nacrt sveobuhvatnog sporazuma o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan. I pored spremnosti Azerbejdžana da započne konstruktivne konsultacije na osnovu ovog dokumenta, armenska strana je odbila ovaj pristup.

U septembru 1997. godine, ko-predsedavajući su predstavili nove predloge zasnovane na pristupu "korak po korak" za rešavanje sukoba.

  1. oktobra 1997. godine, u zajedničkoj izjavi u Strazburu, predsednici Azerbejdžana i Armenije izjavili su da su "nedavni predlozi ko-predsedavajućih bili nada za obnovu pregovora u okviru Minske grupe". Međutim, nakon što je armenski predsednik Levon Ter-Petrossian bio primoran da podnese ostavku u februaru 1998. i Robert Kocharian preuzeo vlast u martu 1998, Armenija je zvanično povukla svoj pristanak na predlog "korak po korak" za rešavanje sukoba.

1998

  1. novembra 1998. godine, ko-predsedavajući su izložili predlog zasnovan na konceptu "zajedničke države". Azerbejdžan je odbio predlog jer je kršio njegov suverenitet i bio u suprotnosti sa Lisabonskim principima.

1999-2001

Tokom 1999-2001, predsednici Azerbejdžana i Armenije sastali su se više od 20 puta, ali ovi sastanci nisu doneli rezultate.

2002

U martu 2002. godine, tokom posete regionu, ko-predsedavajući Minske grupe OBSE predložili su da se pregovori obave na nivou posebnih predstavnika predsednika Azerbejdžana i Armenije. Predlog je prihvaćen od strane predsednika obe države.

13-15. marta i 29-30. jula 2002. godine, posebni predstavnici predsednika Armenije i Azerbejdžana održali su dva sastanka blizu grada Praga.

2004

  1. godine započeli su direktni razgovori između ministara spoljnih poslova Armenije i Azerbejdžana u okviru takozvanog "Prag procesa".

2005

  1. januara 2005. godine, Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je rezoluciju 1416 pod naslovom "Sukob oko regiona Nagorno-Karabakh kojim se bavi Minska konferencija OBSE-a". Parlamentarna skupština je potvrdila okupaciju značajnog dela teritorije Azerbejdžana i izrazila zabrinutost zbog činjenice da su vojne akcije i etničke neprijateljstva koja su im prethodila dovela do masovnog etničkog protjerivanja i stvaranja monoetničkih područja koja podsećaju na strašnu koncepciju etničkog čišćenja. Skupština je jasno stavila do znanja da okupacija strane teritorije od strane države članice predstavlja tešku povredu obaveza te države kao člana Saveta Evrope i ponovo je potvrdila pravo raseljenih osoba iz područja sukoba da se bezbedno i s dostojanstvom vrate svojim domovima. Skupština je takođe podsetila na relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN i pozvala strane da ih poštuju, posebno povlačenjem vojnih snaga sa svih okupiranih teritorija.

Od 30. januara do 5. februara 2005. godine, Misija Minske grupe OBSE posetila je okupirane teritorije u svrhu prikupljanja činjenica. Ovo je učinjeno na inicijativu Republike Azerbejdžan i u okviru razmatranja tačke "Situacija u okupiranim teritorijama Azerbejdžana" na dnevnom redu 59. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Misija Minske grupe otkrila je proces prenosa stanovništva na okupiranim teritorijama i potvrdila zabrinutost Azerbejdžana po ovom pitanju. Nakon posete, Misija je pripremila izveštaj na osnovu širokih faktoloških informacija, koje je obezbedila azerbejdžanska strana i koje je Misija prikupila na terenu.

Ko-predsedavajući Minske grupe OBSE zaključili su da se mora izbeći promene u demografskoj strukturi okupiranih teritorija, budući da "to otežava buduće napore da se postigne pregovaračko rešenje". Ko-predsedavajući su naglasili da "što duže [naseljenici] ostanu na okupiranim teritorijama, to će im koreni i vezanosti za sadašnja mesta stanovanja biti dublji" i "dugotrajno nastavak ove situacije mogao bi dovesti do stvaranja činjenica koje bi ozbiljno otežale mirovni proces".

2006

U maju 2006. godine, zamenici ministara spoljnih poslova zemalja ko-predsedavajućih putovali su u region. Kao rezultat toga, 22. juna 2006. godine, ko-predsedavajući su podneli izveštaj Stalnom savetu OBSE-a, preporučujući da se pregovori nastave ne na osnovu rešavanja svih aspekata sukoba odjednom, već da se postigne napredak u pitanjima koja su lakša za saglasnost i ostave teška pitanja za dalja pregovaranja.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Azerbejdžan je u svojoj izjavi o rešavanju sukoba posebno naglasilo važnost oslobađanja okupiranih teritorija Azerbejdžana, demilitarizacije cele zone sukoba i povratka prisilno raseljenog azerbejdžanskog stanovništva na svoja mesta porekla.

2007

  1. juna 2007. godine, predsednici Azerbejdžana i Armenije sastali su se u Sankt Peterburgu na marginama sastanka šefova država članica Zajednice nezavisnih država (ZND). Tokom 2003-2007. godine održano je ukupno devet sastanaka između predsednika Azerbejdžana i Armenije.

  2. jula 2007. godine, ko-predsedavajući Minske grupe OBSE su izdali izjavu u kojoj su, između ostalog, pozdravili i pohvalili inicijativu da se organizuje zajednička poseta grupe intelektualaca iz Azerbejdžana i Armenije Jerevanu, Bakuu i regionima Azerbejdžana pogođenim sukobom kao prva konkretna mera izgradnje poverenja. Međutim, ovi su poseti prekinuti zbog destruktivne pozicije Armenije.

2008

  1. novembra 2008. godine, predsednici Armenije, Azerbejdžana i Ruske Federacije potpisali su Moskovsku deklaraciju. Deklaracija je navela da rešenje sukoba treba da bude zasnovano na normama i principima međunarodnog prava i odlukama i dokumentima odobrenim u okviru ovog okvira, što uključuje, između ostalog, rezolucije Saveta bezbednosti UN-a iz 1993. godine, kao i rezolucije Generalne skupštine UN-a iz 2006. i 2008. godine. Takođe je izjavljeno da će rešenje sukoba zasnovano na normama i principima međunarodnog prava stvoriti povoljne uslove za ekonomski rast i sveobuhvatnu saradnju u regionu.

2009

U 2009. godini, pregovori o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan su se intenzivirali. Održano je šest sastanaka između predsednika Armenije i Azerbejdžana i tri sastanka na nivou ministara spoljnih poslova uz učešće ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE.

U julu 2009. godine, predsednici zemalja ko-predsedavajućih su na Samitu G8 u L'Aquila izrekli zajedničku izjavu. U izjavi je naglašeno da su lideri zemalja ko-predsedavajućih naložili posrednicima da predsednicima Armenije i Azerbejdžana predstave ažuriranu verziju Madridskog dokumenta iz novembra 2007. godine, poslednju formulaciju ko-predsedavajućih o osnovnim principima.

1-2. decembra 2009. godine, u okviru 17. zasedanja Saveta ministara OBSE-a održanom u Atini, predstavnici zemalja ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE – ministri spoljnih poslova Rusije i Francuske i zamenik državnog sekretara SAD-a su dali zajedničku izjavu i Savet ministara OBSE-a usvojio je izjavu o sukobu Armenija-Azerbejdžan. Ove izjave su se odnosile na osnovne principe izložene u Moskovskoj deklaraciji i Helsinškom završnom aktu kao važne elemente procesa rešavanja sukoba.

2010

U 2010. godini, pregovori o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan su se nastavili. Ovi pregovori su se zasnivali na ažuriranim Madridskim principima koje su predstavili ko-predsedavajući Minske grupe u decembru 2009. godine.

U 2010. godini održana su tri sastanka između predsednika Republike Azerbejdžan i predsednika Republike Armenije – 25. januara u Sočiju, 17. juna u Sankt Peterburgu i 27. oktobra u Astrahanu, uz posredovanje predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva. Nakon sastanaka, strane su usvojile zajedničku izjavu o vraćanju talaca i ratnih zarobljenika, kao i osoba koje su poginule kao rezultat kršenja prekida vatre. Nakon ovih pregovora, Armenija je vratila telo Mubariza Ibrahimova, narodnog heroja Azerbejdžana, i drugog azerbejdžanskog vojnika Farida Ahmadova, što je omogućilo njihovo sahranjivanje.

U 2010. godini održano je pet sastanaka između ministara spoljnih poslova Armenije i Azerbejdžana: 17. jula u Almatiju, 6. novembra u Moskvi, 19. novembra u Lisabonu, 22. novembra i 22. decembra u Moskvi.

  1. juna 2010. godine, šefovi država ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE-a su u Muskoki, Kanada, izrekli izjavu. Šefovi država su pomenuli značaj modela rešenja korak po korak koji, između ostalog, podrazumeva oslobađanje okupiranih teritorija i vraćanje raseljenog stanovništva u njihove domovine.

7-12. oktobra 2010. godine, na zahtev Azerbejdžana, zabrinutog zbog nastavka nezakonitih aktivnosti koje Armenija sprovodi na okupiranim teritorijama Azerbejdžana, uključujući nezakonite prakse naseljavanja, ekonomsku eksploataciju i devastaciju tih teritorija, ko-predsedavajući Minske grupe OBSE-a sproveli su Misiju procene terena (FAM) na okupiranim teritorijama Azerbejdžana, sa ciljem da procene ukupnu situaciju. FAM je još jednom otkrila kontinuiranu politiku nezakonitog naseljavanja etničkih Armenaca na okupiranim teritorijama Azerbejdžana, kao i promene infrastrukture i nezakonite ekonomske aktivnosti koje se sprovode na tim teritorijama. Izveštaj FAM-a je naveo da je status quo na okupiranim teritorijama neprihvatljiv i da se sve nezakonite prakse na okupiranim teritorijama Azerbejdžana moraju okončati.

1-2. decembra 2010. godine, nakon sastanka na marginama Samita OBSE-a u Astani, Kazahstan, šefovi delegacija zemalja ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE-a i predsednici Azerbejdžana i Armenije izdali su zajedničku izjavu u kojoj su ponovo potvrdili značaj rešavanja sukoba Armenija-Azerbejdžan na osnovu principa i normi međunarodnog prava; Povelje Ujedinjenih nacija; Helsinškog završnog akta; kao i izjava predsednika zemalja ko-predsedavajućih na L'Aquila 10. jula 2009. i u Muskoki 26. juna 2010. godine.

2011

U 2011. godini, predsednici Armenije i Azerbejdžana održali su dva sastanka na poziv predsednika Ruske Federacije, D. Medvedeva, 5. marta u Sočiju i 24. juna u Kazanju. Sastanci nisu doneli rezultate zbog nekonstruktivne pozicije Armenije da održi status quo i nametne stanje faktičkog stanja. Nadalje, 29. septembra, predsednik Ilham Aliyev je imao sastanak u Varšavi sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE i ličnim predstavnikom generalnog sekretara OBSE.

2012

  1. januara 2012. godine, predsednici Armenije i Azerbejdžana održali su sastanak u Sočiju na poziv predsednika Ruske Federacije, D. Medvedeva. Zajednička izjava je naglasila važnost započinjanja rada na konačnom mirovnom sporazumu i u tom smislu istakla spremnost predsednika Azerbejdžana i Armenije da ubrzaju dogovor o osnovnim principima.

  2. jula 2012. godine, ministar spoljnih poslova Republike Azerbejdžan održao je sastanak sa predsedavajućim OBSE-a. Na sastanku su razgovarali o sukobu Armenija-Azerbejdžan. Ministar je naglasio da se proces mira može nastaviti samo nakon povlačenja oružanih snaga Armenije sa okupiranih teritorija Azerbejdžana.

  3. septembra 2012. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE na marginama 67. zasedanja Generalne skupštine UN-a. Na sastanku je naglašeno da oružane snage Republike Armenije nisu povukle svoje snage sa okupiranih teritorija Republike Azerbejdžan i da je došlo do zastoja u pregovorima kao rezultat pokušaja Armenije da produži status quo. Azerbejdžanska strana je izjavila da se Armenija koristi svim izgovorima da očuva status quo. Ko-predsedavajući Minske grupe OBSE su, ponavljajući izjave predsednika svojih zemalja, naglasili da je trenutni status quo neprihvatljiv. Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana je još jednom skrenuo pažnju ko-predsedavajućima na činjenicu da će mir, sigurnost i stabilnost u regionu biti ugroženi sve dok oružane snage Armenije ostanu na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

  4. oktobra 2012. godine održan je sastanak u Parizu između ministara spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije. Sastanku su prisustvovali ko-predsedavajući Minske grupe OBSE i lični predstavnik predsedavajućeg OBSE-a. Na sastanku su izrazili zabrinutost zbog situacije u vezi sa sukobom Armenija-Azerbejdžan. Osim toga, razgovarano je o potrebi promene trenutnog status quo i mogućim izlazima iz pat pozicije u procesu rešavanja sukoba.

2013

  1. marta 2013. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana održao je sastanak sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE i ličnim predstavnikom predsedavajućeg OBSE-a. Tokom sastanka, ko-predsedavajući su još jednom naglasili neprihvatljivost status quo u regionu. Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana je ocenjujući nekonstruktivnu poziciju Armenije kao prepreku za rešavanje sukoba ponovo istakao nužnost povlačenja oružanih snaga Armenije sa okupiranih teritorija Azerbejdžana kako bi se napredovalo u procesu mira i uspostavila mir i stabilnost u celom regionu.

  2. maja 2013. godine, ko-predsedavajući Minske grupe OBSE održali su sastanak sa ministrima spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije u Krakovu, Poljska. Lični predstavnik predsedavajućeg OBSE-a takođe je prisustvovao sastanku. Na sastanku su raspravljani mogući načini za ubrzavanje procesa pregovora. Ko-predsedavajući su ponovili neophodnost uzdržavanja od poziva i koraka koji bi mogli naškoditi procesu mira i pogoršati tenzije, kao i razgovarali sa ministrima spoljnih poslova o mogućim merama za uspostavljanje povoljnih uslova za mir.

  3. novembra 2013. godine, predsednik Azerbejdžana se sastao sa predsednikom Armenije u Beču. Lični predstavnici predsedavajućeg OBSE-a takođe su prisustvovali sastanku. Predsednici su razgovarali o širokom spektru pitanja vezanih za rešavanje sukoba Armenija-Azerbejdžan na sastanku jedan na jedan i u širokom formatu uz učešće ko-predsedavajućih i ministara. Predsednici su se dogovorili o unapređenju budućih razgovora usmerenih ka postizanju mirnog rešenja sukoba, kao i uputili ministre spoljnih poslova da nastave svoj rad zajedno sa ko-predsedavajućim na osnovu onoga što je ranije učinjeno.

  4. decembra 2013. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE i ličnim predstavnikom predsedavajućeg OBSE-a na marginama 21. sastanka Saveta ministara OBSE-a. Tokom sastanka raspravljalo se o procesu pregovora o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan, kao i o planovima i predlozima ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE u tom pravcu za predstojeću godinu. Azerbejdžanska strana je ponovila svoj stav da se oružane snage Armenije moraju povući sa okupiranih azerbejdžanskih teritorija.

2014

U 2014. godini, predsednici Armenije i Azerbejdžana održali su tri sastanka. Prvi sastanak održan je uz posredovanje predsednika Ruske Federacije u Sočiju 10. avgusta, drugi uz posredovanje američkog državnog sekretara u Newportu, Velika Britanija, 4. septembra, a treći sastanak održan je uz posredovanje predsednika Francuske u Parizu 27. oktobra.

Međutim, armenska strana, u kontekstu pojačanog pregovaračkog procesa, ponovo je izabrala da se poslužiti provokacijama. Izvršila je široku vojnu obuku na okupiranim teritorijama Azerbejdžana. Vojna provokacija koju su izveli armenski vazduhoplovni snage protiv položaja azerbejdžanskih oružanih snaga na Liniji kontakta rezultirala je obaranjem jednog od armenskih helikoptera.

  1. jula 2014. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE u Briselu na marginama sastanka ministara Istočnog partnerstva. Na sastanku su razgovarali o načinima za ubrzavanje procesa rešavanja.

2015

  1. januara 2015. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa francuskim ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE. Strane su razgovarale o procesu pregovora o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan, kao i o pitanjima regionalne sigurnosti.

  2. januara 2015. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE i ličnim predstavnikom predsedavajućeg OBSE-a u Krakovu.

Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana ukazao je na to da nastavak sukoba Armenija-Azerbejdžan predstavlja glavnu prepreku uspostavljanju trajnog mira i stabilnosti u regionu i naglasio važnost povlačenja oružanih snaga Armenije sa okupiranih teritorija Azerbejdžana. Ministar spoljnih poslova je naglasio da Minska grupa OBSE mora aktivno raditi na procesu rešavanja sukoba uzimajući u obzir nekonstruktivnu poziciju armenskog političkog rukovodstva u pregovorima.

  1. februara 2015. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE u Azerbejdžanu. Razmenili su stavove o pregovorima o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan. Govoreći o kršenju prekida vatre, ministar je naglasio da bi ko-predsedavajući trebali zahtevati od Armenije da povuče svoje oružane snage sa okupiranih azerbejdžanskih teritorija u skladu sa međunarodnim pravom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a 822 (1993), 853 (1993), 874 (1993) i 884 (1993).

  2. juna 2015. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa predsedavajućim OBSE-a, prvim potpredsednikom vlade i ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem. Tokom sastanka, ministar je rekao da se sukob Armenija-Azerbejdžan može rešiti samo na osnovu normi i principa međunarodnog prava, posebno poštujući teritorijalni integritet i suverenitet Azerbejdžana unutar njegovih međunarodno priznatih granica, kao i četiri rezolucije Saveta bezbednosti UN.

  3. septembra 2015. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa ministrom spoljnih poslova Armenije na marginama 70. zasedanja Generalne skupštine UN. Sastanku su prisustvovali ko-predsedavajući Minske grupe OBSE i lični predstavnik predsedavajućeg OBSE-a. Azerbejdžanska strana još jednom je naglasila prethodni stav Azerbejdžana o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan.

2016

  1. marta 2016. godine, ministar spoljnih poslova Republike Azerbejdžan primio je delegaciju predvođenu Specijalnim predstavnikom predsedavajućeg OBSE-a za Južni Kavkaz. Govoreći o tekućim pregovorima o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan, azerbejdžanski ministar je naglasio da Armenija svojim provokativnim akcijama nastoji da potkopa pregovarački proces i održi postojeći status quo koji se zasniva na okupaciji i agresiji s krajnjim ciljem da konačno aneksira okupirane teritorije Azerbejdžana. Ko-predsedavajući su bili obavešteni da Armenija, namerno uvodeći tehnička pitanja kao što je istraga incidenata, pokušava da skrene pažnju sa rešenja sukoba.

Ministar je skrenuo pažnju ko-predsedavajućem na neophodne uslove za rešavanje sukoba: kako je to utvrđeno rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a, Armenija mora da okonča svoju oružanu agresiju protiv Azerbejdžana i povuče svoje oružane snage sa svih okupiranih teritorija Azerbejdžana, a suverenitet i teritorijalni integritet Azerbejdžana unutar njegovih međunarodno priznatih granica moraju biti obnovljeni.

  1. septembra 2016. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE na marginama 71. zasedanja Generalne skupštine UN. Na sastanku su razgovarali o pitanju intenzifikacije pregovora. Azerbejdžanska strana je rekla da Armenija želi da sabotira pregovarački proces svojim najnovijim provokativnim akcijama i izvođenjem vojnih vežbi u okupiranom regionu Aghdam u Azerbejdžanu.

2017

  1. juna 2017. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE i ličnim predstavnikom predsedavajućeg OBSE-a. Na sastanku je naglašeno da su suštinski pregovori neophodni kako bi se promenio neprihvatljiv i nes održiv status quo. Ministar je skrenuo pažnju na provokacije koje je Armenija vršila na Liniji kontakta, i primetio da kroz ove provokacije i namernu eskalaciju, Armenija potkopava proces rešavanja sukoba. Azerbejdžanska strana se dotakla nezakonitih ekonomskih i drugih aktivnosti Armenije na okupiranim teritorijama Azerbejdžana, uništavanja kulturnog nasleđa i organizacije nezakonitih letova u ovim teritorijama. Ministar je dodao da su nezakonite aktivnosti Armenije na okupiranim teritorijama ozbiljna prepreka za rešavanje sukoba.

  2. septembra 2017. godine, ministar spoljnih poslova Republike Azerbejdžan sastao se sa generalnim sekretarom OBSE-a na marginama 72. zasedanja Generalne skupštine UN.

Azerbejdžanski ministar je obavestio generalnog sekretara OBSE-a o najnovijoj situaciji u procesu pregovora o rešavanju sukoba. Izjavljujući da su ko-predsedavajući Minske grupe OBSE-a i cela međunarodna zajednica prihvatili činjenicu da je postojeći status quo neprihvatljiv i nes održiv, ministar je naglasio da se oružane snage Armenije moraju povući sa svih okupiranih azerbejdžanskih teritorija kako bi se postigao napredak u rešavanju sukoba. Ministar je naglasio da su pokušaji da se silom promene međunarodno priznate granice država neprihvatljivi. Nadalje, ministar je ponovio da se sukob mora rešiti na osnovu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti međunarodno priznatih granica država u skladu sa normama i principima međunarodnog prava, kao i četiri rezolucije Saveta bezbednosti UN-a.

Ministar spoljnih poslova je takođe imao sastanak sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE-a na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.

  1. septembra 2017. godine, ministar spoljnih poslova sastao se sa svojim armenskim kolegom u okviru 72. zasedanja Generalne skupštine UN-a zajedno sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE-a i ličnim predstavnikom predsedavajućeg OBSE-a.

2018

  1. jula 2018. godine, ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije sastali su se u Briselu uz posredovanje ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE. Tokom sastanka razgovarano je o procesu pregovora o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan.

  2. septembra 2018. godine, predsednik Republike Azerbejdžan Ilham Aliyev i premijer Armenije Nikol Pašinjan razgovarali su na marginama Samita ZND-a u Dušanbeu. Potvrdili su svoju posvećenost procesu pregovora o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan i jačanju režima prekida vatre kako bi se sprečili incidenti na Liniji kontakta i granici između Armenije i Azerbejdžana.

  3. decembra 2018. godine, ministar spoljnih poslova Republike Azerbejdžan sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE-a i vršiocem dužnosti ministra spoljnih poslova Armenije u Milanu.

2019

  1. januara 2019. godine ministar spoljnih poslova Republike Azerbejdžan sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE-a i vršiocem dužnosti ministra spoljnih poslova Armenije u Parizu.

  2. januara 2019. godine, predsednik Republike Azerbejdžan Ilham Aliyev i premijer Armenije Nikol Pašinjan održali su neformalan sastanak na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Lideri Azerbejdžana i Armenije razgovarali su o stanju pregovora o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan.

  3. marta 2019. godine, predsednik Republike Azerbejdžan Ilham Aliyev i premijer Armenije Nikol Pašinjan održali su sastanak u Beču kako bi razgovarali o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan. Sastanak je najpre održan jedan na jedan, a zatim sa učešćem ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE-a.

  4. aprila 2019. godine, na inicijativu ruske strane, održan je radni sastanak u Moskvi između ministara spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije, uz prisustvo ruskog ministra spoljnih poslova. Sastanku su takođe prisustvovali ko-predsedavajući Minske grupe OBSE. Ministri su razgovarali o rešavanju sukoba Armenija-Azerbejdžan, posebno u vezi sa nastavkom pregovaračkog procesa, smanjenjem tenzija u zoni sukoba, kao i o mogućoj saradnji u humanitarnoj oblasti i preduzimanju koraka za uspostavljanje kontakata među ljudima i uzajamnim posetama predstavnika medija.

  5. juna 2019. godine, održan je sastanak u Vašingtonu između ministara spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije. Sastanku su takođe prisustvovali ko-predsedavajući Minske grupe OBSE. Ministri su razgovarali o implementaciji sporazuma postignutih tokom prethodnih sastanaka u Parizu i Moskvi.

  6. septembra 2019. godine, ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije sastali su se uz učešće ko-predsedavajućih Minske grupe u Njujorku.

  7. decembra 2019. godine, ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije održali su sastanak na marginama sastanka Saveta ministara OBSE-a u Bratislavi uz posredovanje ko-predsedavajućih Minske grupe. Strane su razgovarale o trenutnoj situaciji u procesu rešavanja sukoba i mogućim načinima napredovanja.

2020

28-30. januara 2020. godine, ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije sastali su se uz učešće ko-predsedavajućih Minske grupe u Ženevi. Strane su razgovarale o tačkama dnevnog reda koje su predstavili ko-predsedavajući. To je uključivalo, pre svega, pitanja koja se odnose na implementaciju sporazuma i predloga razmatranih 2019. godine, posebno humanitarne razmene za pripremu stanovništva obiju zemalja za mir; zatim, osnovne principe i elemente procesa rešavanja, posebno rešenje sukoba zasnovano na odredbama i principima Helsinškog završnog akta, i na kraju, načine daljeg intenziviranja procesa rešavanja.

  1. maja 2020. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana održao je online sastanak sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE. Na sastanku su strane razgovarale o trenutnoj situaciji u procesu rešavanja Armenija-Azerbejdžan i koracima koje treba preduzeti tokom predstojećih meseci, u post-pandemijskom periodu.

  2. juna 2020. godine, ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Armenije učestvovali su u online sastanku uz učešće ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE. Tokom sastanka, strane su razgovarale o stanju rešavanja sukoba Armenija-Azerbejdžan. Azerbejdžanska strana je još jednom izložila pitanje nezakonitih aktivnosti Armenije, uključujući infrastrukturne promene na okupiranim teritorijama Azerbejdžana. Ko-predsedavajući su primetili povećanje agresivne retorike. Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana je naglasio da provokativne akcije Armenije dovode do eskalacije retorike.

  3. septembra 2020. godine, predsednik Azerbejdžana Ilham Aliyev je u svom govoru na Generalnim debatima 75. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u video formatu, između ostalog, izjavio da ilegalno prisustvo oružanih snaga Armenije na okupiranim zemljama Azerbejdžana ostaje velika pretnja regionalnom miru i bezbednosti. Govoreći o kontinuiranim pokušajima Armenije da ometa mirni proces, predsednik Azerbejdžana skrenuo je pažnju članicama UN na neprijateljske, azerbejdžanofobne izjave ove zemlje i brojne provokacije duž Linije kontakta i granice između Armenije i Azerbejdžana.

Izražavajući žaljenje što aktivnosti ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE do sada nisu dale rezultate, predsednik Azerbejdžana je izjavio: "Pregovori se ne smeju voditi samo radi vođenja pregovora, oni moraju biti orijentisani i smiselni. Predsednici zemalja ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE – Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država u svojim izjavama naglasili su da je status quo neprihvatljiv. Pozdravljamo ove izjave, ali izjave nisu dovoljne. Potrebne su nam akcije. Naše uključivanje u pregovarački proces gotovo 30 godina je jasno pokazivanje naše posvećenosti miru. Svi članovi Minske grupe trebali bi aktivno učestvovati u procesu."

  1. oktobra 2020. godine, ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov održao je sastanak sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE u Ženevi, razgovarajući o situaciji na terenu koja se odnosi na sveobuhvatan rat koji je izbio 27. septembra 2020. godine kao rezultat ofanzive Armenije protiv Azerbejdžana. Ministar je obavestio ko-predsedavajuće o stavu Azerbejdžana u vezi sa rešavanjem sukoba.

9-10. oktobra 2020. godine, nakon trilateralnog sastanka u Moskvi, ministri spoljnih poslova Azerbejdžana, Armenije i Ruske Federacije izdali su zajedničku izjavu, slažući se o prekidu vatre koji će stupiti na snagu 10. oktobra 2020. godine u humanitarne svrhe, radi razmene ratnih zarobljenika, drugih zatvorenika i posmrtnih ostataka.

  1. oktobra 2020. godine, Republika Azerbejdžan i Republika Armenija dogovorili su humanitarno primirje koje stupa na snagu 18. oktobra. Odluka je doneta nakon izjave predsednika Francuske, Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država, koji predstavljaju zemlje ko-predsedavajuće Minske grupe OBSE od 1. oktobra 2020. godine, izjave ko-predsedavajućih Minske grupe OBSE od 5. oktobra, i u skladu sa Moskovskom izjavom od 10. oktobra 2020. godine.

  2. oktobra 2020. godine, u okviru posete Vašingtonu, ministar spoljnih poslova Džejhun Bajramov održao je sastanak sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE. Tokom sastanka, ministar Džejhun Bajramov je istakao da je armenska strana dvaput prekršila humanitarno primirje, neprekidno i namerno pucajući na azerbejdžansko civilno stanovništvo i ispaljivajući rakete na gradove i naselja van sukobljenih zona. Ministar je skrenuo pažnju ko-predsedavajućima na izjavu armenskog rukovodstva koja odbacuje bilo kakvo diplomatsko rešenje sukoba. Naglašeno je da su svi ovi koraci i izjave još jednom jasno pokazali destruktivnu politiku armenske strane.

  3. oktobra 2020. godine, nakon sastanka ministara spoljnih poslova Armenije i Azerbejdžana sa zamenikom državnog sekretara Stephenom Biegunom, Republika Azerbejdžan i Republika Armenija dogovorili su humanitarno primirje koje stupa na snagu 26. oktobra, u skladu sa Moskovskom izjavom od 10. oktobra 2020. godine.

  4. oktobra 2020. godine, ministar Džejhun Bajramov sastao se sa ko-predsedavajućim Minske grupe OBSE u Ženevi. Informišući drugu stranu o stavu Azerbejdžana, ministar je skrenuo pažnju na destruktivne akcije Armenije, ciljanje civila i stambenih područja, upotrebu zabranjenog oružja protiv civilnog stanovništva i ratne zločine koji su počinjeni.

Sastanak je usledio sastankom ministara spoljnih poslova Armenije i Azerbejdžana sa ko-predsedavajućim Minske grupe. Tokom sastanka, ministar Džejhun Bajramov je izložio stav Azerbejdžana o rešavanju sukoba na osnovu normi i principa međunarodnog prava, kao i rezolucija i odluka Saveta bezbednosti UN i dokumenata međunarodnih organizacija. Govoreći o humanitarnim merama, ministar Džejhun Bajramov je naglasio konstruktivni pristup Azerbejdžana. U tom smislu, napomenuo je da je Azerbejdžan jednostrano prenio tela, kao i stariju armensku ženu, na armensku stranu. Ministar Džejhun Bajramov je takođe naglasio da Armenija, u grubom kršenju međunarodnog humanitarnog prava, namerno puca na civile i stambena područja.

  1. novembra 2020. godine, predsednik Republike Azerbejdžan Ilham Aliyev, premijer Republike Armenija Nikol Pašinjan i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpisali su Trilateralnu izjavu. Izjava je okončala gotovo tri decenije dug oružani sukob između Armenije i Azerbejdžana.
Подели
Сва права задржана. Да бисте користили било који лиценцирани материјал, контактирајте.
Правила о приватности