Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Republike Azerbejdžan povodom 35. godišnjice i Međunarodnog dana sećanja na katastrofu u nuklearnoj elektrani u Černobilju

Povodom 35. Međunarodnog dana sećanja na katastrofu u nuklearnoj elektrani u Černobilju, izražavamo solidarnost sa zemljama, kao i sa svim ljudima pogođenim ovom tragedijom.

Nuklearna katastrofa u Černobilju kod Pripjata u severnom delu Ukrajine 1986. godine bila je humanitarna tragedija enormnih razmera. Eksplozija je u atmosferu ispustila velike količine radioaktivnih materijala uzrokujući kontaminaciju različitog stepena u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji. Bila je to jedna od najozbiljnijih nuklearnih katastrofa, koja je izložila nekoliko stotina hiljada ljudi visokom nivou radijacije i prisilila oko 350.000 ljudi da napuste svoje domove i evakuišu se iz kontaminiranih područja. 31 osoba je odmah stradala, a između 4000 i 27000 ljudi umrlo je zbog izlaganja zračenju. Mnogi ljudi koji su živeli stotinama kilometara od mesta eksplozije razboleli su se od radijacije u periodu nakon katastrofe.

Azerbejdžan je, zajedno sa nekoliko drugih zemalja, aktivno učestvovao u ublažavanju posledica ove katastrofe ekspresnim slanjem više od 7000 spasilaca i drugog osoblja u to područje. Azerbejdžan je privremeno smestio oko 7000 ljudi pogođenih nesrećom i omogućio im osnovnu rehabilitaciju i lečenje. Stanovništvo Azerbejdžana je platilo enormnu cenu: oko 5000 osoba trenutno pati od posledica černobiljske katastrofe, a procenjuje se i da je od tada približno 2000 građana pogođenih černobiljskom katastrofom preminulo.

Katastrofa u Černobilju imala je dubok uticaj na nuklearnu industriju, što je dovelo do povećane saradnje na polju bezbednosti i usvajanja novih pravnih instrumenata. Krucijalno je to, što je globalna pažnja usmerena na bezbednost i važnost ljudskih i organizacionih faktora u postizanju ovih promena. Dalekosežni efekat ove katastrofe dokazao je da sigurnost nuklearnih elektrana treba da se tiče ne samo država u kojima se nalaze, već i zemalja u blizini koje bi mogle biti pogođene potencijalnim opasnostima.

U tom kontekstu, međunarodna zajednica treba temeljno da se pozabavi rizicima u vezi sa nuklearnom elektranom Metsamor u Jermeniji. Ova nuklearna elektrana izgrađena je u periodu između 1976 i 1980. godine sa sličnom tehnologijom koja je korišćena u Černobilju i nalazi se u aktivnoj seizmičkoj zoni. Fatalna kombinacija zastarele tehnologije i ovakve lokacije svrstavaju Metsamor među najopasnija nuklearna postrojenja na svetu. Uprkos neprekidnim upozorenjima različitih međunarodnih organizacija koje taj objekat nazivaju „opasnošću za čitav region“, Jermenija i dalje nastavlja da eksploatiše nuklearnu elektranu Metsamor i nakon isteka njenog životnog veka.

Evropska unija je 2020. godine još jednom apelovala na Jermeniju da zatvori elektranu, rekavši da se elektrana „ne može modernizovati do nivoa da u potpunosti ispunjava međunarodno prihvaćene standarde nuklearne sigurnosti, te stoga zahteva hitno zatvaranje i bezbednu dekomisiju postrojenja“.

Korišćenje zastarele tehnologije i nepoštovanje bezbednosnih uputstava tokom eksploatacije Metsamora predstavljaju ozbiljnu ekološku pretnju za širi region.

Štaviše, učestali incidenti krijumčarenja nuklearnih materijala kao što je visoko obogaćeni uranijum izazivaju dodatnu zabrinutost u pogledu pravilnog fizičkog obezbeđenja elektrane i njenih nuklearnih materijala.

Na ovaj dan sećanja pozivamo sve relevantne međunarodne organizacije, institucije civilnog društva koje su aktivne u oblasti nuklearne bezbednosti i pitanjima životne sredine, kao i zemlje regiona da podignu svest javnosti o sprečavanju potencijalne katastrofe i da mobilišu svoje napore u zalaganju za zatvaranje nuklearne elektrane Metsamor.