Обавештење Министарства иностраних послова Републике Азербејџан
Незванични превод
Континуирани сукоб у и око региона Нагорно-Карабах Републике Азербејџан довео је до окупације скоро једне петине територије Азербејџана, а приближно једна од сваких девет особа у земљи постала је унутрашње расељено лице или избеглица. Република Јерменија сноси одговорност за разбуктавање рата и употребу силе против Азербејџана, окупацију азербејџанских територија, етничко чишћење великих размера и за друге озбиљне злочине током сукоба.
Међународна заједница константно, на најоштрији начин, осуђује, употребу војне силе против Азербејџана која је резултирала окупацијом његових територија. године 1993, Савет безбедности УН усвојио је резолуције 822 (1993), 853 (1993), 874 (1993) и 884 (1993), које осуђују употребу силе против Азербејџана и окупацију његових територија и које потврђују суверенитет и територијални интегритет Азербејџана и неповредивост његових међународно признатих граница. Овим резолуцијама Савет безбедности потврђује да је регион Нагорно-Карабах саставни део Азербејџана и позива на хитно, потпуно и безусловно повлачење окупационих снага са свих окупираних територија Азербејџана. И остале међународне организације су усвојиле сличне позиције.
Потпуно занемарујући позицију међународне заједнице и жестоко нарушавајући међународно право, Јерменија наставља да предузима напоре, усмерене на даљу консолидацију тренутног статуса кво окупације, на нагомилавање својих војних снага на окупираним територијама, на промену демографског, културног и физичког карактера окупираних територија и на спречавање стотина хиљада принудно расељених Азербејџанаца да се врате у своје домове и поседе у тим областима.
Осим тога, стална нарушавања режима прекида ватре, напади на азербејџанске градове и села, који су распоређени дуж линије контакта између оружаних снага Јерменије и Азербејџана и на граници између две државе, у последње време постали су чешћи и насилнији и довели су до погибје и рањавања азербејџанских цивила. Република Азербејџан је више пута износила оштре протесте и озбиљну забринутост у вези са тим међународној заједници и јасно је ставила до знања, у многим случајевима, да незаконито присуство оружаних снага Јерменије на окупираним територијама Азербејџана представља главни разлог тензија и инцидената у зони сукоба и главну сметњу политичком решавању сукоба. Република Азербејџан је такође више пута зајављивала да војна окупација азербејџанских територија не представља решење и никада неће довести до политичког исхода, који прижељкује Јерменија.
Почевши у рано јутро 2. априла 2016. године оружане снаге Јерменије појачале су нападе са својих позиција на окупираним територијама, на оружане снаге Азербејџана дуж линије контакта и на густо насељене области уз линију контакта, које су под контролом Азербејџана, тешком артиљеријом и оружјем великог калибра. Услед напада Јерменије и при даљим ратним дејставима на 34 града и села дуж линије контакта извршена је артиљеријска паљба, погинуло је и рањено мноштво азербејџанских цивила, укључујући и децу. Озбиљна оштећена нанета су приватним и државним поседима, уништене су или оштећене 353 цивилна објекта, међу њима 341 стамбене куће, 3 школе, 3 вртића, 1 културни центар и други цивилни објекти. Оштећено је и 357 електричних стубова, 3 електричне подстанице, 30 трансформатора, као и резервоари за воду, гасоводи, путеви и друга имовина. У прилогу се налазе ажуриране информације о последицама напада оружаних снага од 18. априла 2016. године.
Офанзивна дејства Јерменије такође су изазвала људске губитке и повреде и код војних лица оружаних снага Азербејџана. Дана 10. априла 2016. године, Међународни комитет Црвеног крста омогућио је предају, између две стране, тела настрадалих у дејствима, која прате последњу ескалацију. Након накнадних форензичких медицинских испитивања установљени су бројни знаци постморталног сакаћења тела азербејџанских војних лица.
Својим испланираним офанзивним дејствима Јерменија подрива режим прекида ватре, који је установљен 1994. године и угрожава перспективе политичког решења сукоба. Дана 05. априла 2016. године у Москви, при посредничким напорима Руске Федерације, договорен је прекид ватре између Јерменије и Азербејџана. Упркос томе, Јерменија наставља да угрожава договор, пуцајући из митраљеза великог калибра, минобацача, лансера граната и артиљеријских система на позиције оружаних снага Азербејџана, као и на градове и села, која се налазе дуж линије контакта.
Директни и намерни напади Јерменије на азербејџанско цивилно становништво и цивилне објекте, као и нечовечна дела, усмерена против азербејџанских војника представљају озбиљно угрожавање међународног хуманитарног права и људских права, посебно Женевске конвенције из 1949. године, као и Анекса Протокола I Женевској конвенцији, Хашке конвенције из 1954. године о заштити културних добара у случају оружаног сукоба и њених протокола, Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућег поступања или кажњавања, Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, Конвенције о правима детета и Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Поред одговорности Републике Јерменије као државе за међународно-противправна дејства, повреда од стране Јерменије међународног хуманитарног права и људских права у току сукоба, према међународном кривичном праву сврстава се у злочине. Укупна процена узрока и последица рата, који је Јерменија отпочела против Азербејџана, доводи до јасних сазнања да злочини, које је починила Јерменија у току сукоба, нису само изолована или спорадична дела, већ су део широко распрострањене и систематичне политике Јерменије и пракса у извршавању зверстава. Република Азербејџан је уверена да ће доследне мере, које се предузимају на националном нивоу, као и постојећи међународни правни оквири, послужити извођењу пред лице правде оних, који су одговорни за тешка кривична дела почињена током агресије Јерменије над Азербејџаном.
Република Азербејџан позива међународну заједницу да осуди Јерменију за жестоко кршење међународног права и инсистира на примени наведених резолуција Савета безбедности УН. Сукоб се може решити само на основу суверенитета и територијалног интегритета Азербејџана, у оквиру његових међународно признатих граница. Република Азербејџан ће уложити све напоре за постизање политичког решења сукоба и обезбеђивање мира и правде у региону.
Ажуриране информације о последицама напада оружаних снага Јерменије од 18. априла 2016. су у прилогу, а могу се преузети са следећег линка:
